РАДЕ БАКОВИЋ
Радован (Раде) Марков Баковић
(Љубомир С. Баковић)
Рођен 1890. године од оца Марка и мајке Ружице, девојачки Никитовић. Са осамнаест година отишао у Америку, 1907. Године, код стрица Риста. У Америку је отишао бродом „Sent Laurent“ из фрацуске луке Авр и искрцао се на острву Елис Исланд 10. маја 1907. године. Није имао карту за коначну дестинацију, а код себе је имао само десет долара. Лични Радов опис у имиграционом центру гласи: висок 5 фита и 7,7 инча што износи 172 цм, коса и очи кестењасте, има биљег итд. Када је Америка у јесен 1918. године послала 1,2 милиона војника у Европу да се боре против Аустро-угарског царства, Раде се јавио као добровољац и био је распоређен у 28. дивизију –110. пешадијски пук из Пенсилваније. Распоређен је 19.09.1918. године а тешко је рањен 02.10.1918. године, код Вердена. Умро је у Америци од последица рањавања 20.10.1934. године у 44. години живота и сахрањен као ветеран и ратни војни инвалид у српском гробљу у граду Рослину, држава Вашигтон. Епски певач Радован Бећиревић је написао песму о Раду Баковићу која је снимљена уз гусле.
Подаци о регрутовању Рада Баковића у војску САД-а:
History of the 110th Infantry (10th Pa.) of the 28th Division, U.s.a, 1917-1919:188. (Историја 110. пешадијског пука (10. Пенсилванија) 28. дивизије, САД,1917 – 1919, стр.188.)
BOKOVICH[1], RADE (3134187) Pvt. Co. E; Assgd. Sept. 19. '18; Wounded Oct. 2. '18.(Баковић, Раде (3134187) Пвт је ознака за најнижи војнички чин у копненој војсци, ознака за регрута, распоређен 19. 09. 1918, а рањен 02. 10. 1918.)
У српском гробљу, недалеко од Рада и Петра, сахрањена је Лилијан Баковић. На надгробном споменику пише ''Вољеној кћерци Лилијан Баковић''. Нисмо сазнали чија је кћерка Лилијан.
Напомена :
Раде је у Америци погрешно уписан у војној документацији и на споменику, као Bokovich уместо Bako
vich.
