1/1
14.07.2012 - ПРОСЛАВА СТОГОДИШЊИЦЕ ДОСЕЉАВАЊА БАКОВИЋА У СТРАЊАНИ

Поводом стогодишњице досељавања у Страњани, Баковићи из овог села организовали су 14. 07. 2012. године скуп потомака Мијата Баковића.

Године 1912. тројица Мијатових унука са још шест чланова породице доселила су се из Бабина ( заселак Љељеница) у Доње Страњани, на имање купљено од Аџовића и Трепаловаца. Од четири Мијатова унука, доселила су се тројица ( Крсто, Средоје и Ристо) а у Љељеници је остао њихов брат од стрица Млађен.

Скуп је организован на иницијативу и под покровитељством двојице најстаријих Баковића: Јована и Милорада, који су у осмој деценији живота. Реализатори су били њихови синовци који живе у Бродареву, Пријепољу, Херцег Новом и Београду. Централни догађај скупа било је откривање спомен плоче поводом овог јубилеја. Плочу је, у присуству седамдесет потомака и десетину гостију открио најстарији живи припадник овог рода седамдесет деветогодишњи Јован Средојев. Скуп је упознао са историјатом рода Баковића седамдесет петогодишњи Милорад Крстов.

Ивановићи су у 18. веку, као и остали Кучи Дрекаловићи, од скадарског везира протерани из Куча у Ровца. Наш предак Марко Ивановић, је имао сина Бака по коме смо добили презиме. Бако је неко време живео у близини Колашина, сада по њему село Баковићи. Из овог села, преко Стожера досељавају у Брајковац, одакле се касније селе у Дубравчиће код велике Жупе, затим у Љељеницу, а одатле 1912. год. у Страњани.

Убрзо по насељавању почиње Први светски рат. Двојица одраслих , Крсто и Средоје, су мобилисани у српску војску а затим заробљени са целом својом јединицом и одведени у логор у Нађ Мађару у Мађарској. Трећи, Ристо, одлази у комите. Остају код куће само жене и деца. Аустроугарске власти породицу исељавају а у кућу враћају Аџовиће који због рата нису успели да остваре пут у Турску. Породица Баковић се сместила у кућу Стевана Пушице у Водицама где је провела овај рат.

Кад се рат завршио, војници се враћају. Сви се усељавају у своју кућу и започињу успешан, стваралачки живот до Другог светског рата.

У Другом светском рату највећи део страњанских Баковића приступа НОП-у. Троје њих гине, Добрица, Ивка и Ђорђе. Добрица је био партизански командант а Ивка и Ђорђе борци. Двојица, Крсто и Ристо, су убијени на кућном прагу од домаћих издајника, а двоје деце, Станица и Неђељко, умире због ратних прилика, неухрањености и недостатка лекарске помоћи.

Након ослобођења породице се консолидују, с тим да се Ристова кућа, удајом кћери Десанке развија као кућа Филиповића.

Половином 20. века, због запошљавања у граду, школовања и слично,  долази до осипања породица у самом селу. Данас у Србији и Црној Гори живи укупно деветнаест  породица овог рода Баковића. Скоро нико није отуђио имовину у Страњанима.

У овој, 2012. години укупан број живих потомака досељеника од пре сто година је око 310.

Скупу су присуствовали представници рода Баковића из Брајковца: Љубомир Баковић, из Карошевине: Анђелко Баковић и потомци Млађена Баковића из Љељенице, Виде и Вида Баковић са својом мајком Вером који припадају Мијатовом роду.

 

У својству гостију скупу су присуствовали комшије из породица Мандић, Филиповић и Пушица са којима су Баковићи у слози и љубави проживели протеклих сто година.

 

Милорад Крстов Баковић

СЛИКЕ: