Heading 5
03.08.2013
III САБОР БАКОВИЋА
Дана 03.08.2013 године одржан је трећи сабор Баковића у Мажићима код манастира Ораховица
Домаћини сабора Звонимир Милов и Звјездимир Вуков и остала браћа са оцем Кипријаном изломили су саборски колач.
1300 h - Отварање скупа:
Куд Дабар: СВЕТОСАВСКА ХИМНА
1310h Бобана Коловић(водитељ)
Добар дан БАКОВИЋИ и добро дошли на трећи сабор Баковића, који се одржава у Прибоју, у селу Мажићу, засеок Баре а код Манастира Ораховица.
Прибој је град у општини Прибој у Златиборском округу. Кроз Прибој протиче река Лим, зато га често и зову Прибој на Лиму. Прибој су подигли средњовековни српски феудалци као четвороугаони зидани град Јагат на падинама планине Бић ширећи своју власт и државу према Босни.
У општини Прибој се налази село Мажићи. Према попису из 2002. било је 261 становника ( а према попису из 1991. било је 398 становника). Мажиће је типично брдскопланинско село. Налази се на надморској висини од 400 до 1450 м. Кроз село протиче Дубоки Поток. Дубоки Поток, дели село на осоје и присоје.
Баковићи се у селу Мажићи налазе у два засеока Рудина и Поље. У засеоку Рудина живе сви Баковићи изузев потомака Милоице (Васовог), који се призетио у засеок Поље.
На овом сабору су се окупили потомци Марка Ивановића Дрекаловића односно потомци његових синова Бака, Тома и Ђурђа то јест БАКОВИЋИ, Томоићи и Ђурђевићи.
Баковићи су се у Мажиће доселили око 1780 године а родоначелник фамилије је био Вук. Он је имао три сина Андрију, Николу и Игњата.
АНДРИЈУ (Вуковог ) су Убили Турци. Није био ожењен
НИКОЛА (Вуковог) је имао две ћерке.
А ИГЊАТ (Вуков) - је имао синове: Васа, Микана и Дика као и три ћерке: Петру, Василију а трећој кћери не знамо име.
Тако су Баковићи кроз време од Васа некaда до Лазара данас живели и опстајали на овим просторима, чувајући свој идентитет, негујући Српску традицију и увећавајући наше братсво.
Место где смо се данас сабрали припада средњовековном манастиру Ораховица (Мажићи) из 13 века. Имајући у виду да смо ми данас његови гости ред је да кажемо пар реченица о овој великој духовној светињи.
Манастир Мажићи или Ораховица (црква у Дабру) је средњовековни манастир који припада епархији милешевској Српске православне цркве. Настао је у 13 веку, или током владавине Стефана Немање (1166-1196) или потиче из преднемањићког доба.
Манастирски комплекс је у неколико наврата рушен и обнављан,а трајно је напуштен почетком 18 века.Ћивот из 1620.године, који је данас у Старој цркви у Сарајеву, налазио се првоботно у Мажићима. Археолошка истраживања комплекса су показала његову велику старост као култног места, налазима из праисторије, а међу најзначајније налазе спадају остаци болнице из доба краља Милутина (1282-1321),у којој су пронађени средњовековни хируршки инструменти.
Манастир Мажићи се данас налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја, а почетком 21 века је обновљена манастирска црква, док радови на обнови читавог комплекса и даље трају. Манастир је данас активан и у њему службује наш духовни отац КИПРИЈАН.
БАКОВИЋИ пре него што дамо реч домаћину сабора, устанимо да једним минутом ћутања одамо пошту свим нашим преминулим предтцима.
МИНУТ ЋУТАЊА
1320h Бобана Коловић(водитељ)
ДА ИМ БУДЕ ВЕЧНА СЛАВА.
А сада молим оца Кипријана да за упокојене наше претке очита једну кратку литургију.
1328h Бобана Коловић (водитељ)
Молим за пажњу и реч дајем домаћину овог сабора Звонимиру Баковићу
1335h ГОВОР ДОМАЋИНА
"Каква би тишина наступлиа кад би људи говорили само оно што знају." Каже мудрост, но ја ћу се ипак осмелити и себи дати заправо да данас говорим.
Поштовани оче Кипријане, уважени гости Ивановићи, Томовићи, Ђурђевићи, уважени директоре завичајног музеја у Прибоју, уважени Дучићу, цењене комшије.
Браћо и сестре, Баковићи, поштовани Магистре Милораде Баковићу први председниче већа братсва, поштовани председниче удружења братсва Баковића Љубомире, уважени родови БАКОВИЋА из Босне, Црне Горе, Београда, Краљева, Чачка, Пријепоља, Ужица, Златибора, Прибоја, Нове Вароши, Брајковца, Страњана, Кманене Горе, Карошевине, Џурова, МОЈИ Мажићани добро дошли на ову нашу светковину, на трећи по реду Сабор Баковића.
Мени је данас припала велика част да Вам се се као први међу једнакима испред рода Баковића из Мажића обратим. Ганути смо вашом саборношћу којом сте размеђили просторну удаљеност и учинили овај скуп већим.
Ми смо се данас сабрали на један од поточића, од извора Баковића. Ово свето место нам улива нову духовну снагу, јача нашу вољу, и даје нову енергију, да на овој идеји истрајемо, али нас и обавезује да она у времену будућем буде још масовнија и јача.
Многи су нам добронамерно говорили, зашто сабор данас, тешко је време? Нисмо им одговарали, али се поклоебали нисмо. Времена су увек тешка, а вера у идеју братства превазилази сваку тешкоћу. Ако човека води истинска вредност, он створи јасну слику како да је и оставри, без обзира на изазове.
Колико нас је данас? Довољно да наша идеја саборовања и сабирања буде јача сутра него што је то данас. Данас ћемо ми говорити о Братству Баковића, али то је страница коју управо затварамо, Братсво Баковића сутра то је страна коју управо крећемо да пишемо и коју ћемо заједно градити. Прикључите се, овој идеји јер само заједно можемо више и боље.
Желим Вам добро здравље, сваку срећу, угодан и пријатан борвак у Мажићу, и да са овог сабора понесете само лепе успомене. До новог саборовања живели и Хвала!
1340h Бобана Коловић (водитељ)
Молим Куд Дабар да из свог богатог репертоара изведе једну дивну игру.
1350h Бобана Коловић (водитељ)
Молим председника Братства Баковића Љубормира Баковића родом из Брајковца са боравком у Београду да нам се обрати.
1352h ГОВОР ЉУБОМИРА БАКОВИЋА
Браћо и сестре, драга моји братственици и гости дозволите ми да Вас поздравим у име удружења братства Баковић из Београда које окупља све Баковиће ( потомке Бака Ивановића-Дрекаловића) поздрављам Вас у име мојих Брајковчана и у своје име.
Удружење“ Братство Баковића“ је основано прије две године то јест 06.06.02011године. са циљем:
· Окупљање братственика и међусобно упознавање.
· Сакупљање етнолошке и историске грађе о Баковићима
· Неговање традиционалних вредности
· Чување културних и завичајних обичаја
· Организовање одржавања сабора братства Баковића.
· Комплетирање и писање књиге о Баковићима
На оснивачкој скопштини за председника(заступника) братства изабран је „моја маленкост“ официр у пезији Љубомир Слободанов, заменик удружења је родом из Прибоја грађевински инжењер Радован Љубишин, и благајник економиста Јела Баковић. Члан Удружења може бити свако лице које носи презиме Баковић а потомак је Бака Ивановића-Дрекаловића, али и њихови потомци који не носе презиме Баковић, и који прихватају циљеве Удружења и Статут. Изузетно, члан удружења може постати било које друго лице у својству почасног члана Удружење прибавља имовину од чланарине, добровољних прилога, донација и поклона.
Члан удружења се постаје потписивањем приступнице.(Ко хоће данас се може учланити у удружење и платити чланарину 300-500 дин или 3-5 еура). Удружење има свој рачун ,печат, грб (амблем) и заставу. Удружење има свој сајт „www.bakovic.org “.
Идејно решење грба и заставе је моје у консултацији са Милорадом и Радованом. Дизајн и цртање грба урадио,-динајзер Вељко Вилотић из Београда
Толико о удружењу .
Драги моји братственици драго ми је и пуно сам срећан што смо се данас овде окупили код ове светиње из Немањичког доба, да се упознамо и да се мало провеселимо, да ово наше малобројно братство промовишемо и уздигнемо, да нашим наследницима и младом нараштају нашег братства усадимо клицу и дамо пример како да наставе тамо где ми станемо и нестанемо.
Могу рећи да сам помало и тужан и разочаран, што ово наше братство и удружење воде старији братственици, мало је младих људи који су укључени у ову нашу ствар, кад кажем ствар мислим на целокупан рад у братству и око братства.
Част изузецима као што је Радован Љубишин ,Боривоје Радованов и Звонимир Милов, но и они би могли и боље и више али немају времена, (тако они кажу ).
У братсву Баковића има доста школованих и успешних људи и жена, угледних лекара, доктора, професора, магистара, инжeњера, економиста, правника, пјесника, новинара, официра, полицајаца, техничара, естрадних уметника и осталих занимања.
Међу најпознатијима живим Баковићима су пјесник Благоје Остојин, др.мед. Тодор Радојев, др.мед Татомир из Ивањице, др. кардиолог Беба из Пожеге, др.мед Јелена Баковоћ у Москви, др.мед Вера Баковић Булатовић из Куле, др.хемиских наука Љиљана Баковић из Јжно Афричке Републике, новинар Политике Биљана Баковић, економиста Јела Баковић Народна банка Србије, микробиолог Јулија Баковић директор ИРИ института за Азију из Вашингтона, Теодора естрадни уметник из Београда, др.мед Јово Баковић из Чачка и многи други.
У братству има и по који бизнисмен, но кад поменух бизнисмене њих братство не дотиче нити они братство дотичу, одродили су се од братства, не долазе на наше скупове и ако су редовно позивани. На оваквим скуповима паре се не праве, него се троше, па можда зато њих и нема са нама. Све ово што данас овде буде речено вероватно ћемо публиковати или окачити на сајт братства, па можда ово, наша богата браћа прочитају и себе препознају и покају се, па одлуче, да неки будући сабор сами организују и финансирају, да се сиротиња не пребира по џепу може ли доћи на сабор или не. Ја у ову могућност дубоко сумњам,што рекли наши стари (богати имају змију у џепу.) Рукавица им је бечена па нека изволе, нека прихвате или нека је врате.
Моле се браственици који имају етнолошке и историске грађе о братству Баковића да доставе удружењу. Исто тако нам недостаје грађа за родослове и слике браственика, нарочито за братство из Ивањице, братство из Босне и за нашу браћу муслимане из Плава. Фотографије за књигу нам недостају за Чачак, Краљево,Мажиће,Црну Гору, Ивањицу, Крагујевац.
Морам поново оживети Милорадову идеју да нашем родоначелнику Баку Ивановићу подигнемо неко знамење или спомен плочу у Баковићима где је он живио. Молим братство из Црне Горе да ову идеју сагледају направе елаборат и да организујемо скупљање прилога па да у неком наредном периоду објединимо отварање спомена и сабора уједно.
На крају свима вама се захваљујем који дођосте и увеличасте ово наше и ваше саборовање .Свима вама и вашим породицама желим добро здравље и живи били, много љета саборовали и веселили се.
1400h Бобана Коловић (водитељ)
А сада дајем реч вероватно једном од најзаслужнијх из рода Баковића што смо се некада организовали и што данас као организација јесмо. Молим Милорада Баковића да нам се обрати.
1401h ГОВОР МИЛОРАДА БАКОВИЋА
Браћо Баковићи и сетре Бакобвићи,драги братственици Томовићи и они који нису хтели да дођу Ивановићи и Ђурђевићи , али они су увек са нама, драги гости из Мажића и драги гости одакле год дошли.
Ја сам као дете волио Баковиће, у једном малом селу Страњани, са три куће Баковића патио сам за рођацима,проналазио тамо вамо и распитивао се и некако сам успио уз помоћ наше браће из Црне Горе да 1989 године у Ужицу направимо сатанак Баковића (око 20 људи).
До тада нисмо много знали ни космо ни шта смо. Нисмо знали за Ужичке односно Златиборске Баковиће да су наши, јер они су променили славу, не славе Светог Николу него славе Светог Димитрија (Митровдан). Нисмо знали ни за Иванњичке Баковиће зато што и они славе Светог Стфана и пуно тога нисмо знали али смо се састали: Баковићи из Ц. Горе, Баковићи из Пријепољског дела Полимља без Мажића и Баковићи из Бреснице (Чачка). Ту смо се нешто договорили,али време и године су прошле,људи су се пасивизирали, они који су узели и прхватили да нешто ураде нису одрадили. Па смо на посебну инцијативу Мишка Новељиног(Мујовог)организовали 2007 године први сабор Баковићау Штитарицама код Колашина. Годину дана касније други сабор Баковића у Каменој Гори код Пријепоља, хвала Богу данас у Мажићима трећи сабор.На нашу срећу појави се омладина из Мажића који живе у Београду и Москви, који су велики интелектуалци и велики људи и прихватише да организују овај сабор.
Посебну радост у пред прошлој години смо пронашли нашу браћу у Босни, прво нисмо знали дали су наши,проверено наши су Баковићи.Преко Полимлја нашли су се у Калиновику из Калиновика ишли даље. Нашли смо Милована –Милана који живи у Кули и који је довео свога стрица Срета из Дворова код Бијељине и ето имамо сад и њих са нама.Стицањем околности нама нису дошли браћа из Ивањице,то су наша дивна браћа,доћи ће они нама, али тамо се сад беру малине,тамо се тога још пуно ради и нису успели да дођу.Ја сам данас пресретан и радостани најстарији сам у овом послу ште се данас бавимо. Ово ће мо данас да лепо завршимо.
Браћо Баковићи имамо једну ману нисмо позвали никог из Роваца, не знате ви сви шта су Ровци за нас учинили 1774 године и 7- 8 наредних година. Да они нису нас Дрекаловиће и Куче спасили ми данас овде небисмо седели.Ја вас молим да следећи скуп несме да буде што овде на мом месту не буде макар један Ровац-Ровчанин.Да поновим што је мој велики сарадник Љубомир а сада и вођа овог посла рекао да морамо знамење обележити познатим Баковићима. Ја сам прекјуче био у малом селу Баковићи крај Колашинаи распитивао се око обележја. Ми морамо себи дати задатак да сваки домаћин Баковића да 50 евра направићемо велико здање –знамење у селу Баковићима кад пролазимо према мору да можемо свратити попити чашу ладне воде и сетити се нашег бака. Бако је аутор нашег презимена,оставио је за собом село Баковиће, клисуру Баковића-Галерија Баковића и још тога.
Нас неколико чемо покушати да оснујемо-издамо билтен-годишњак и да у њему напишемо све што је важно за једну годину,јер ко незна сазнања о прошлости ,нема орјентацију садашњости тај нема будућност. Ја вас молим да овоме посветимо пажњу.
И на крају љубим вас све и поздрављам.
1409h Бобана Коловић (водитељ)
Опет бих замолила Куд Дабар да својим појањем учини овај наш скуп свечанијим.
1417h Бобана Коловић (водитељ)
Молим уважене госте и предтавнике родова ако имају жељу да нам се обрате.
1418h ГОВОРИ ГОСТИЈУ.
Говор Мишка Новељиног-Мујовог
Нек је срећан овај скуп. Пошто ме прозваше око овог споменика Баку,Ја лично мислим и постоје топоними Баковића: Баковићи село, Баковића Клисура сада Баковића Галерија мислим да је то довољно, да би подизањем споменика било мало и сувишно и умањили би ове топониме који већ постоје. Не треба да испаднемо мегаломани и да не претерујемо у неким стварима. Наши преци су оставили добре траговеи нека тако и остане. То је моје мишљење.
Живели!
Беседа Благоја Баковића
Ваше свештенство, драге сестре и драга браћо помаже Бог.
Велика ми је част данас овде у подножју жртве у облику аждаје,победоносца светог Георгија коме је посвећен овај храм у Мажићима који пуни толико векова, приносим своју љубав овој трпези љубави, јер верујте што год данас овде да хранимо наше тело,чиме год, нећемо га нахранити колико љубављу браственичком и једним заиста величанственим узбуђењем, да овде у сваком од нас тече крв иста, крв Баковића, крв која је била крв Ивановића и крв која је била крв Дрекаловића.
Тим пре ми је велика част да кажем да су Баковићи у свим временима,макар онолико колико мој сироти разум зна,умели, знали и хтели и могли,имали храбрости да на страшном мјесту постоје и да никада ама баш нико не обрука своје презиме од кад га је часно понео од нашега великог претка Бака па до данашњег дана. Ја незнам за таквога човека, а у сваком житу има кукоља. Ја још нисам чуо за таквога изрода за шта сам Богу захвалан, и посебно поносан на наше братство.
Ја ћу рећи данас овде једну песму пошто ми живимо под Косовским заветом а ово су ово су тешка времена у којима нас је запало да будемо људу у тешком времену у коме је у свијету све мање људи у коме нечастиви узима свој данак,да нам недају да направимо ни државу, ни да сачувамо манастире и разбожавају нашу веру код онога код кога је слаба и климава. Па ево једне песме која се зове
ПОСЛАНИЦА ОТИМАЧУ
Ако нам отмете Косово,
То значи,
Да у музеј идете,
Као отимачи.
Зар није на Врачару
Извршена проба,
Кад сте Светога Саву
Из последњег гроба,
Земаљскога,
На небо вазнели,
Да му се и прах,
До творца пресели.
А мислели сте,
Да ће прећутати трава
Шта говоре Јасеновац ,
И Гробница Плава.
Безброј пута досад
Наше су вам муке
Обасјале лице
И крваве руке
Па и овог пута,
Неће прећутати,
Светлост крви наше,
Какви сте џелати.
Заборављате ,
У великој злости
Да Косово бране
Наше свете кости.
Заборављате,
Над лелеком жртви,
На правди страдају,
Да су јачи мртви.
Заборављате
Нека вам је
Камен у вилице,
Да је Србија гроб
Ракић Милице.
А потоци суза
Што теку у муку,
И мук сами да је дело ,
Ваших руку.
Велико је шта немате
Мало шта имате
Ви можете отети,
Јер ви отимате.
Творац са небеса
И његова слава,
Прожизнуо је
Човека и мрава.
Не за Косово
Но за једну длаку,
Сваки мрав је спреман,
У свом мравињаку,
Да да све што може,
Све колико има,
Остало ће бранит,
Сила невидива.
А вас ће да спасе,
Од силе и рђе ,
Вашега анђела,
Ваше милосрђе.
Хвала вам и на многаја љета. Живели !
Говор Дучића
Прво захваљујем се на овом позиву да присуствујем скупу Баковића.
Желим вам пуно успеха у садашњем и будућем раду.
Ја ћу се послужити оном народном мудрошћу која каже шта човек у животу треба да уради:
Да се ожени и формира породицу
Да направи кућу
Да засади дрво
Да напише књигу
Ја сам се тога и руководио и поред осталог сам почео да истржујем и записујем да се не заборави. Писао сам о Дучићима и на ред су дошли и моји Баковићи.
И да неби дужио ја вам се на крају пуно захваљујем, хвала и пријатно!
1430h Бобана Коловић (водитељ)
Данас када смо ми овде овако сабрани је можда и прави тренутак да одамо признње онима који су својим радом, залагањем и угледом помогли да се за Презиме БАКОВИЋ чује даље од Страњана, Куле, Мажића и бројних других села и места. У том Смислу молим председника Братства Баковића Љубормира Баковића да уручи признања носиоцима.
УРУЧИВАЊЕ ПРИЗНАЊА
На задњем састанку савета “Б.Баковића“ одлучили смо да на овом сабору доделимо повеље и захвалнице удружења Б.Баковића заслужним братственицима који су се истакли у удружењу и ван удружења својим радом.
ПОВЕЉУ за посебне заслуге и уздизање братства додељујемо:
1) Маг.фармације пуковник у пензији Милораду Крстовоме Баковићу
Милорад је био први председник већа братства пуно пре оснивања удружења.Први је заговорник и зачетник окупљања братства Баковића.Слободно га можемо назвати родоначелником саборовања братства Баковића. Одавно се бави сакупљањем граће о Баковићима и пише књигу о свим Баковићима. Истакнути је члан савета братства Баковић.
2) Др медицине Тодору Радојевом Баковићу
Др Тодор је зачетник окупљања Баковића, први је писао о Баковићима,написао родослов Баковића из Црне Горе. У бившој Југославији био ја на високим функцијама у здраству: Директор савезног Завода за здраствену заштиту, министар здравља у Црној Гори и још много тога. Трнутно је много болестан везан је за постељу, жао нам је што данас није са нама. Желимо му брзо оздрављење. Молим неког од браственика из Ц. Горе да му однесе и уручи повељу.
3) Љубиша Дучић, Kуч и ако није од братства Баковића највише је писао о Баковићима и највише материјала сакупио за родослов Баковића зашто незнам.За такав рад ми му се захваљујемо и честитамо.
4) Проф. Драгиши Станкову Ивановићу
Драгиша је угледни браственик из братства Ивановића. Увек присутан на свим браственичким саборовањима и окупљањима.Својим надахнутим бјеседама и здравицама у најбољем светлу промовише и уздиже своје и наше братство. Братсво Баковића му се пуно захваљије.Пошто није могао да дође молим Крста Баковића из Подгорице да понесе и уручи му повељу.
ЗАХВАЛНИЦЕ
За изузетан допринос у остваривању циљева и задатака братства додељујемо Захвалницу:
Адвокату Војиславу- Мишку (Новељином)-Мујовом Баковићу
Мишко је био домаћин Првог сабора Баковића 2007 год. У Штитарицама.Са свијим браственицим из Штитарице успешно је организовао први сабор. Преставник је Црногорског братства Баковића у Удружењу и члан савета удружења братства Баковића.
Инг. шумарства Анђелко Рајков Баковић
Анђелко је пензионер биши директор Србија шуме за Златарски округ. Анђелко је био домаћин на другом сабору братства Баковића 2009 год. У Каменој Гори.Члан је савета удружења и преставник Баковића из Пријепоља и Нове Вароши у удружењу.
Проф Милан Милунов Баковић
Један од најстаријих чланова братства Баковића. Велики заговорник окупљања и саборовања братства. Написао родослов Баковића из Чачка и Бреснице. Предводио Чачане на сва три сабора. Преставник братства Баковића из Чачка и члан савета удружења.
ПОСТХУМНО Покојном Микану Милошеву Баковићу
Пок. Микан је заједно са Сретеном писао родослов Баковића из Мажића, био је преставник братства Баковића из Мажића у удружењу. Предводио је своје братство из Прибоја на другом сабору у Каменој Гори. Молим Микановог брата Андрију да прими захвалницу и уручи Микановој породици.
Маг. Звонимир Милов Баковић
Млад а већ угледан и храбар братственик, који се у овим тешким временима прихватио да буде домаћин трећег сабора братства Баковића. Ја му се дивим. У оваквим људима као што је Звономир лежи будућност братства.
Официр у пензији Љубомир Слободанов Баковић - председник удружења
Молим Милорада Крстова да уручи ову задњу захвалницу.
Милорад: “Ми смо на том новоу на ком радимо одредили да Љубомиру актуелном председнику удружења дамо повељу, но он из скромности није хтео него захвалницу и ето ја му предајем ову захвалницу и хвала му, јер једини који је некако од мене прихватио вођење братства, ја сам се ослободио обавеза. Много боље води братство него што сам ја то чинио и хвала му.“
И на крају толико о овим признањима.Било је још браственика који су заслужили ова признања ,али овога пута толико.Има браственика као што је песник Благоје који својим угледом и радом много више промовишу братство о нас који смо добили ово признанје.Кад смо одлучивали о овоме руководили смо се искључиво на рад у удружењу много раније и сада. Хвала!
1445h Бобана Коловић (водитељ)
Захваљујемо се на помоћи око организације сабора Оцу Кипријану који је својим благословом овај сабор духовно ојачао.
Захаљујемо се црквеним великодостојницима и члановима хора који су омогућили да се данас чује појање овог хора и овај сабор учинили свечанијим.
Захваљујемо се Бобани Коловић која је својим течним излагањем овај скуп учинила разумљивијим.
Посебно се захваљујемо брату Звјездимиру (Вуковом), који је новим моделом „аутотабановића“ са гумама „златарског опанака“ пешке обишао све братсвенике у Мажићу и Прибоју и лично их позвао на сабор.
Захављујемо се Брату Сретену (Ристовом) и Брату Драгану (Добрисављевом) који су помогли у организацији Сабора.Захваљујемо се Милоју Милошевићу који је још једанпут показо да није све у новцу, и својим радом и пожртвовањем учнио овј скуп лепшим и „укуснијим“.
Овај скуп данас не би био овакав да није међу нама људи који својим доброчињењем нису утицали да данашња садржина овог саборвања буде оваква. У том смислу јавно се захваљујемо Желимиру Гроздимиру и Звонимиру Миловим из Мажића који су додатним финансијским средтвима подпомогли одржавање данашњег сабора.
На крају данашњег официјелног дела желим свима у име домаћиан да Вам се захвалим на доласку, да следћи Сабор не чекамо три четри године већ да се с божијом помоћи видимо у здрваљу и радости већ љета господњег 2014-ог. Опростите ако нешто не буде по мери и вашој вољи, јер праштање је бољи лек за душу него чињење, ово је од нас са срца за све ВАС.
А сада молим нестрпљиве музиканте да се лате својих иструмената и да распале расположење до зоре.
На сабору се окупило око 150 људи жена и деце. Гости су били: троје Томовића,директор завичајног музеја из Прибоја господин Саво Дерикоњић, комшија господин Пуниша Дрчелић и отац Кипријан.
Хвала!
Садржину програма и текст сачинио
Звонимир Милов Баковић
Припремио за сајт
Љубомир Слободанов Баковић
У Мажићу
03.08.2013 године
