23.09.2023.
IV САБОР БАКОВИЋА
ХОТЕЛ "ОРАШАЦ" БЕОГРАД
Трпеза братске љубави траје већ три века
Удружење „Братство Баковића” организовало окупљање „чувара” овог презимена
Како се негују фамилијарни корени стари више од три века, показали су чувари презимена Баковић. Трпеза братске љубави, за којом се окупило 120 представника ове лозе, приређена је у београдском хотелу „Орашац”. Четврти скуп организовало је Удружење „Братство Баковића”, чији је председник Љубомир (Слободанов) Баковић. Он и његов заменик Радован Баковић указали су на важност очувања завичаја и прадедовских села, помињући и Брајковац у Црној Гори, који у срцу носе. Њихов позив на саборовање, који је упутио и зачетник окупљања Војислав (Мишков) Баковић, прихватили су и стари и млади, па су дошли из многих крајева Србије и Црне Горе.
Везе се одржавају током целе године, на различите начине, али је сабрање прилика да се потврди изрека како „крв није вода”. Зато се Љубо, први човек удружења у коме се окупљају Баковићи, потомци Бака Маркова Ивановића, пореклом из Куча, који је живео у Липову и Баковића Клисури код Колашина, подсетио на доба својих предака. У том казивању посведочио је да се с колена на колено преносе приче о јунаштву, племенитости и свему ономе што краси ове презимењаке од постанка до данашњих дана. А, имају чиме да се диче, па због тога једни друге подржавају, иако су расути широм света и по бившим југословенским републикама.
Домаћин светковине, др Звонимир Баковић, указао је на вредност коју има родослов и позвао рођаке да и даље доприносе ширењу „стабла” и прикупљању грађе. Захваљујући етнографским и другим подацима сада се, како вели Звонимир, мапа племена може сагледати и тумачити у монографији „Баковићи ‒ Кучи, отимање од заборава”, чији су аутори Милорад К. Баковић, Љубомир С. Баковић и Љубиша Дучић. Далеку прошлост записао је, такође, њихове горе лист војвода Марко Миљанов Поповић. А, у даљем току „хватали” су оно што су у усменом предању баштиниле генерације.
– Труд у обогаћивању ове књиге дало је и 27 браће и сестра, који су показали одакле смо, колико нас има и какви смо. Зато се потрудимо да овај „завет” постане још садржајнији – поручио је Звонимир, уз захвалност Владети Томашевићу и Милисаву Баковићу на помоћи у припреми догађаја.
А, за сваким столом, уз здравице, слично клупку одмотавале су се приче о обичајима, традицији и духовности, па се могло доста тога и научити слушајући Раденка Баковића, који је са дружином стигао из шумадијске Бреснице, па од Јована из Ивањице, који је ушао у траг чукундеди. Као кад се листа читанка, низале су се занимљивости из разних места ‒ Буковик, Џурово, Штитарица, Страњани, Крива Река...
Посетиоце је подједнако гануло и подсећање гуслара Драшка Малиџана о страдању јунака Рада Баковића.
‒ Племе Баковића, чији сам зет, заволео сам управо због Радовог јунаштва – признао је Малиџан, а на томе му је захвалио и Владимир, Радов потомак. Како и приличи чуварима племенитости, који знају како каква је важност темеља, одата је почаст свима који су се преселили у вечност. Међу њима је протојереј-ставрофор Стефан Баковић (1874–1893). Улица проте Баковића у Сарајеву чува сећање на човека кога су поштовали људи свих вера.
Поетским загрљајем Благоје Баковић, чувени песник, на јединствен начин одужује се прецима.
– Сетим се предака, и замислим како у предвечерје гледају на трпезу као на једну породицу. А, ми у овом простору сви дишемо исти ваздух, иста нам је крв... И овај скуп нека послужи као инспирација свима који нису могли да дођу, да се поново окупимо на ливади од Ивањице до Подгорице, и још даље. И нека нас одржава братска слога – поручио је Благоје и даровао песму „Није то моја вода” из истоимене награђене књиге.
Дамари су подрхтали од стихова које је исткала љубав према највећим вредностима живота.
Братство Баковића је захвално Телевизији ТВ Голија на снимку читавог догааја, кога можете погледати овде:
О сабору је известио дневни лист "Политика" у штампаном издању од 25.09.2023, као и у електронском издању, које можете погледати овде.
