press to zoom

press to zoom
1/1
22.04.1989
ПРВИ СКУП БАКОВИЋА
ТИТОВО УЖИЦЕ

Сећање Милорада Крстовог Баковића

 

Током детињства и одрастања мало сам знао о свом братству Баковића. Знао сам да наших рођака има у више пријепољских села али никог нисам познавао. Тада се од села до села путовало по шест сати пешице, а Други светски рат само што се завршио. У том рату сам остао без оца, па нисам имао од кога да сазнам о братственицима и блиским рођацима. Овоме треба додати да се моја породица, у наше село Страњани, доселила 1912. године, само двадесет шест година пре мог рођења, па је због тога и ратних прилика у Првом и Другом светском рату, дошло до удаљавања од остале родбине, расејане по пријепољским селима.О Баковићима изван пријепољског краја нисам знао ни да постоје.

Школовањем у Бродареву, Пријепољу, Љубљани и службовањем у Ужицу, Херцег – Новом и Београду, стекао сам доста сазнања о Баковићима, потомцима Бака Ивановића, од чијег имена је настало наше презиме. У жељи да употпуним знања и да истражим околности развоја нашег братства, јавила ми се идеја да окупим један број рођака и братственика, ради договора да се састајемо и да истражујемо нашу прошлост, постојаност и развој. Тада сам већ знао да поред Баковића у пријепољском и прибојском крају, постоје наши братственици у Црној Гори, (у бјелопољском и мојковачком крају) и у селу Бресници код Чачка.

За наше братственике Баковиће у Вучаку код Ивањице, Кривој Реци на Златибору, у Метикошима код Краљева и у Босни нисам ни знао или сам мислио да нису нашег рода.

Разговарао сам са многим Баковићима да направимо поменути скуп. Моју иницијативу о организовању замишљеног састанка сви саговорници су вербално прихватали са радашћу али ми се нико није придруживао са неком идејом или актикновшћу. Сам сам осмислио састав и дневни ред скупа. Списак учесника из Србије сам сачинио сам а Баковиће из Црне Горе су предложили Перо из Бијелог Поља и Томаш из Београда (родом из Бијелог Поља).

Тако је сачињен списак од двадесет братственика који су позвани на састанак у Титово Ужице. Ово место је одабрано из разлога што је на правцу Црна Гора и Полимље са једне и Београд са друге стране и што у Ужицу живи наш братственик Бојо из Камене Горе, у ког сам имао поверење да ће обезбедити услове за скуп. Ради значаја, замолио сам Томаша и Пера Баковића да буду супотписници овог писма – позива, што су они и учинили.

Скуп је одржан како је и предвиђено 22. априла 1989.године. Од двадесет позваних одазвало се њих седамнаест и један изван списка, укупно осамнаест. Нису се одазвала тројица позваних, два из Пријепоља и један из Подгорице, родом из Штитарице. Позив за скуп је био упућен свком појединачно. Скуп је имао следећи дневни ред:

1. Начелно опредељење за одржавање сабора Баковића.

2. Избор организационог одбора за припрему и одржавање сабора братства.

3. Договор о месту, времену, садржају и другим карактеристикама планираног скупа.

Састанак је одржан у ресторану ''Париз'' у Титовом Ужицу у доброј атмосвери и завршен заједничким ручком уз здравице и уобичајену живост. Уз дискусију, сви учесници су се определили за одржавање ширег скупа Баковића, потомака Бака Ивановића Дрекаловића из Куча.

На скупу су донети следећи закључци:

1. За организацију првог сабора нашег братства оријентационо је одређен термин за  август 1989. године.

2. За место одржавања је одређена Штитарица код Мојковца, место где живи највећи део Баковића у Црној Гори.

3. За координатора скупа понудио се Томаш Лазарев Баковић из Београда а за домаћина Тофил Баковић из Штитарице.

4. У организациони одбор ушли су сви присутни.

5. Координатор и домаћин сабора узели су на себе обавезу да предложе тачан датум одржавања скупа, у предвиђено време, на одабраној локацији у Штитарици.

Овлаштени су да поједине чланове организационог одбора ангажују на реализацији ових задатака, према потреби.

Међутим, координатор и домаћин скупа никада нису обавестили чланове организационог одбора нити мене као иницијатора окупљања о било чему у вези прихваћених обавеза. Сабор није одржан. Њихово ћутање није објашњено. Остало је да ово свако тумачи на свој начин.

Без обзира на ово ћутање, сматрам да је овај мали иницијативни скуп успео. Такво мишљење су након његовог завршетка изнели и остали учесници. Након осамнаест година од иницијативног скупа, ипак је одржан  Први сабор братства Баковића у Штитарици, који су организовали други координатор и домаћин.

Желим да нагласим да сам самостално продужио да истражујем податке о нашем братству. Касније ми се придружио један број братственика и саплеменик Љубиша Дучић.

У међувремену је одржан и Други сабор братства у Каменој Гори 2008. године, са многим новим сазнањима и у доброј организацији. О томе ће се накнадно писати.